Ostati Ispis
Subota, 10 Studeni 2018 07:11

2018-11-10Znam, doći ćeš. Rekao si (vrata su otvorena). Stojim na pragu i čekam. Čekam tvoj povratak.

 

I bude ponekad jesen i sitna kiša unutra ulazi i ostavlja svoje tragove po meni (dok se put gubi u magli). Ponekad i ne bude jesen, nego samo neki drugi, običan dan, provuče se iza ugla, a da se i ne primjeti. I oni dani negdje između, prepuni sunca ili prepuni tuge i onda opet bude jesen. I čekam. Doći ćeš. Rekao si.

 

Stojim na vratima. Smiju se ponekad, oni što velikim koracima kroče kroz život. (Što vole pozdrave na trgovima i pročelja na gozbama.) A ja ostajem šutjeti, na vratima, dok još jedna jesen prolazi.

 

Hladno je (kako i dolikuje jeseni). A unutra tako je toplo, tako omamljujuće meko i udobno, tako uspavljujuće daleko od jeseni i kiše i hladnoće i čekanja. I praznih ruku. I tebe. (A rekao si da ćeš doći.)

 

Ponekad ova tišina umara. Pa zaustim kao da ću nešto reći. (Mnogo bi se toga moglo izgovoriti. O jeseni i hladnoći i čekanju i kako sve to predugo traje, a ti si rekao da ćeš doći i ne dolaziš, dok kiša ostavlja svoje tragove po meni, a unutra tako je toplo.) Zaustim. I ostajem šutjeti. Čekam.

 

Jer, što ako dođeš baš kad zatvorim oči ili zatvorim vrata, ako dođeš dok ne gledam ili me ovdje nema, a rekoh da ti vjerujem, da ostajem? (Lomi se život, lomi se srce. Jesen je.)

 

A nemam drugog do li sebe (poput one udovice), na vratima čekanja, na rubu bivanja (i tvog nedolaska), na rubu života dok iščekujem. Spušta se noć. (Proći će i ova jesen.) Šutim. Svakog dana iznova, gledajući u daljinu iz koje očekujem tvoj lik. Doći ćeš (rekao si). Svakog dana iznova.

 

Šutim. Kiša će. Zatvaram oči i duboko udišem ovu jesen (kao da tvoju blizinu udišem). Možda se druga svjetla gase (oni s trgova i gozbi odavno su na počinku). Zatvaram oči i zamišljenim te rukama primam. Znam da ćeš doći. Dok na vratima čekam. Dok se druga svjetla gase. Ostajem.

 

s. Jana Dražić OP